Vanja Zorić, talentovani gimnastičar iz Sremske Mitrovice

Trinaestogodišnja Vanja Zorić, rodom iz Sremske Mitrovice, polovinu života trenira umetničku gimnastiku.

Dok prvenstveno trenira u Sremskoj Mitrovici, putuje i u Novi Sad na dodatne obuke. Njen uspeh i posvećenost mogu se pokazati njenim postignućem da je sa samo deset godina obezbedila drugo mesto pojedinačno na svom prvom državnom prvenstvu. Vanja konstantno osvaja medalje i dobija priznanja na takmičenjima pored svog kluba i škole koju pohađa „Jovan Jovanović Zmaj“ u Sremskoj Mitrovici.

Njeno putovanje u gimnastiku počelo je sa tri godine kada se pridružila grupi devojčica njenih godina.

„Mama me je sa tri godine upisala na gimnastiku. U to vreme nisam imala mnogo svesti ni o jednom sportu, a sećam se da mi je to bila igra. Redovno sam išla na gimnastiku, tri puta nedeljno, i samo sam se igrala“, rekla je Vanja.

Ona je otkrila pravu suštinu gimnastike sa sedam godina, svedočeći o besprekornoj kombinaciji elegancije i akrobacije.

„Naš trening uključuje mnogo snage. Potrebna je značajna snaga za izvođenje različitih poteza koje mi izvodimo. Prva stvar koju naučite kada se pridružite gimnastici je split. To je akrobatski pokret broj jedan i naučite različite varijacije, počevši od lakog i napredovanjem ka izazovnijim. Dok gimnastika zahteva određeni urođeni talenat, verujem da su naporan rad, trud i posvećenost najveći pokazatelji uspeha. Međutim, neki ljudi možda neće fizički postići nivo fleksibilnosti koji ja imam.“

Gimnastika je jedini sport kojim se Vanja ikada bavila i nema želju da se bavi nekim drugim.

„Kada sam bila mala, nastupala sam za svoju školu dok me mama nije upisala u „Partizan“. Gimnastika je jedini sport koji sam trenirala i od detinjstva nisam imala želju da probam nešto drugo. Pratim sportove poput atletike na internetu i televiziji, uglavnom se fokusiram na olimpijske sportove, ali ne osećam  jaka ka drugim sportovima. Gimnastika je mesto gde sam pronašla svoju strast. Vežbam svoje rutinske skokove, split, razna istezanja, gredu, preskok, parterne vežbe itd. Tokom redovnog treninga treniram tri puta nedeljno po dva sata. Međutim, kada se pripremamo za takmičenja, treniramo češće i duže, u zavisnosti od nivoa takmičenja i onoga što treba da pokažemo.“

Njeno prvo Državno takmičenje bilo je puno nervoza, ali je rezultiralo značajnim dostignućem: drugim mestom.

„Moje prvo ozbiljno takmičenje bilo je Državno prvenstvo u Kostolcu pre dve godine. Otišla sam tamo sa svojom ekipom, a zanimljivo je da je gimnastička konkurencija u Vojvodini žešća nego u bilo kom drugom delu naše zemlje. Bila sam izuzetno nervozna po dolasku, a ja sam sve vreme pokušavala da prevaziđem taj osećaj. Niko od nas nije ni razmišljao o pobedi, samo smo želeli da što bolje odradimo svoj “posao”. Kada se završilo, izašla sam kao pobednik, obezbeđujući pojedinačno drugo mesto. “

Ova mlada gimnastičarka neprestano radi na usavršavanju i trenira ne samo u rodnom gradu već i u Novom Sadu.

„Često putujem u Novi Sad na treninge. Trener vozi mene i moju drugaricu tamo. U Novom Sadu treniramo u ‘Sokolskom društvu’ gde se mnogi spremaju za Svetsko prvenstvo.

Na pitanje o tome kako se snalaziti u zahtevnom rasporedu treninga uz školu, Vanja je uverila da joj škola ne trpi.

„Trening proces i sve što se dešava u mom sportskom životu ne utiče na moj život. Odličan sam đak u školi. Rano sam shvatila da je pravilno upravljanje vremenom ključno, pa se pridržavam neke vrste ‘rasporeda.’ ‘ Planiram da upišem sportsko orijentisan program u Gimnaziji, jer mi je to prva opcija koja mi pada na pamet, ali još nisam sasvim sigurna, jer sam uspela i u prirodnim naukama, posebno fizici i srpskom jeziku. “

Vanja je srećna što u svojoj porodici ima snažnu podršku koju čine majka, otac i mlađi brat.

„Zahvalna sam što je moja porodica uvek tu da me podrži. Imam mamu, tatu i mlađeg brata pored sebe.“

Vanja Zorić bi svim svojim vršnjakinjama preporučila bavljenje sport, jer uči vredne lekcije u odrastanju, drugarstvu i odgovornosti.