Saudijska liga – projekat osuđen na fijasko ili prekretnica u istoriji fudbala

Trend je da fudbaleri na zaslasku karijere iz Evrope odlaze u klubove u ligama koje su manje kompetentne, a u kojima će za godinu-dve zaraditi mnogo novca. Ako se po jutru dan poznaje, to se ubuduće neće odnositi samo na starije igrača, jer se i oni u najboljim fudbalskim godinama sve češće odlučuju na ovakav potez.

Potpis Kristijana Ronalda za El Nasr otvorio je „vrata“ mnogim igračima koji bi zarad veće zarade Evropu napustili u godinama u kojima igraju na visokom nivou i bore se za trofeje, ali se ranije na takav korak nisu usuđivali.

Jasno je da se najbolje igra na Starom kontinentu i da je kilometrima ili miljama u zavisnosti od merne jedinice za dužinu daleko od onog na drugim kontinentima.

Ovaj sport, pored toga što je najbitnija sporedna stvar na svetu i stvar prestiža, jeste i industrija koja obuhvata modu, tehnologiju i marketing i donosi popularnost mestima u kojima je rasprostranjen.

Zbog toga su na mnogim mestima u svetu pokrenuti projekti dovođenja fudbalera iz Evrope sa ciljem razvoja i proširenja domaće lige, poboljšanja popularnosti sporta, ali i crtanja puta za razvitak nacionalnih selekcija.

Veliki broj takvih pokušaja poput kineskog, japanskog i australijskog propao je, ili mu se ne piše svetla budućnost.

Arabijska liga je u odnosu na najbolje u Evropi šta god ko govorio još uvek poluprofesionalno takmičenje, to potvrđuju i ubedljivi porazi Al Nasra od Selte (4:1) i Benfike (5:0) u prijateljskim mečevima. Kraljevina je po svemu sudeći odlučila da promeni svoju neslavnu poziciju.

Napore koje čini najviše se ogledaju u ulaganju državnog investicionog fonda, a najviše u najveće klubove kraljevine poput Al Nasra, Al Itihada, Al Ahlija i Al Hilala.

Izvor: RTS